Lica grada: Blogerka Brankica Smiljanić vam preporučuje literaturu, muziku i film

Vjerujem da mnogi ne znaju, ali ja sam iz Dervente. Uvijek kažem da je to mini New York, jer koji grad (toliko malen) ima dvije autobuske stanice? Nema ni Beograd. Iako ne živim godinama u Derventi, drago mi je što sam i dalje prepoznatljivo lice grada. Hvala Derventa Cafe 🎬📚🎶

Za Derventa cafe Brankica Smiljanić, tj. ja:

Dervenćanka Brankica Smiljanić je blogerka i novinarka koja trenutno zivi i radi u Banjaluci. Pored ličnog Media blog 5+, piše i za Buka Magazin. Radila je za Glas Srpske, a bavi se i promovisanjem medijske pismenosti.

LITERATURA:

Prije nekoliko mjeseci kružio je jedan izazov kod nas blogera, da napišemo 25 knjiga koje su obilježile naš život ili koje su nam posebno drage. Bilo mi je veoma teško da odlučim koje su to. Tako da mi je i sad teško da se odlučim za samo tri.

1 – “Tvrđava”, Meša Selimović

Ko nije pročitao ovu knjigu, sramota za njega i njegovu opštu kulturu. Meša Selimović mi je jedan od omiljenih pisaca. Ne bih puno pisala o samoj knjizi, jer većina zna o čemu se radi, a ko ne zna, obavezno da pročita. Rećiću dva moja omiljena citata iz nje.

“Budio sam se ponekad, i zaticao je kako sjedi u postelji, obuhvativši kolena rukama.
– Šta ti je?
– Ništa.
– Boli li te štogod?
– Ne boli. Spavaj.
– Čudna si večeras.
– Srećna sam večeras.
– Prihvatio sam taj razlog jer mi se spavalo, ali sam se sutradan pitao, zar se i od sreće ne spava?”

I još jedan citat:

“Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostaće samo suze.

2 – “Pesme”, Laza Kostić 

Ovu knjigu sam dobila na poklon i stavila sam je na svoju listu omiljenih knjiga odmah čim sam je uzela u ruke. Kao neko ko voli da recituje i čak je pisao svoje pjesme, jasno je da je Laza Kostić ostavio veliki utisak na mene i prije nego što sam knjigu dobila. Pjesme kao što su “Santa Maria della salute”, “Među javom i međ snom”, “Snove snivam”, “Ej pusto more”, “Ej nesrećo” i druge ne mogu se opisati. Zaista su antologijske. Moja najdraža je “Među javom i med snom”.

Nije samo Laza Kostić kojeg volim, ima još naravno pisaca, ali njega sam izdvojila možda kao na jednog od najboljih. Tu su: Jovan Dučić, Sergej Jesenjin, Mika Antić, Desanka Maksimović, Pablo Neruda i mnogi drugi.

3 – Blogovi

Iako sam veliki pobornik čitanja knjiga i veoma mi je žao kad čujem da se sve manje čitaju. Statistike su poražavajuće. Tako da moj treći izbor neće biti knjiga, nego možda jedan prijedlog. Ako ne možete sebe vidjeti ili nemate vremena da čitate knjigu od 500 strana, čitanje blogova koji su u dosta kraćim formama, možda su vaš izbor. Ne zaboravimo da mnogi blogeri od svojih kratkih priča na kraju i objave knjigu.

Jedan od dobrih primjera za ovo je Robert Dacešin koji na svom blogu “Rio priče sa putovanja” piše dosta kratkih i zanimljivih priča o svojim putovanjima. Prije mjesec dana je imao promociju svoje knjige “Pisma iz Južne Amerike” koju sam i ja posjetila. Knjigu nisam pročitala, ali čula sam da su svi oduševljeni, pa evo taman za mene, ali i za vas dobar prijedlog. Eto, ipak, nesvjesno, tri knjige sam navela.

MUZIKA – Što se tiče muzike, obožavam klasičnu, znam da je to neobično, ali pošto sam išla u muzičku školu, ostalo mi je da je baš puno volim. Recimo, uvijek kad me neko pita koji pjevač ili bend me može najbolje da opiše ja kažem bez sumnje 2Cellos. Iako sam rokerka u duši mogu slušati svašta, u zadnje vrijeme slušam dosta elektro mixeva, volim mjuzikle. Nedavno sam bila u pozorištu i slušala kabare, izvanrednu glumicu Đurđu Vukašinović koja je maestralno izvela Edit Pjaf.

Mislim da mladi više treba da slušaju muziku koja ima dušu, lijepe tekstove, a ne novokomponovani “trash”. Nema ništa ljepše nego otići na koncert. Na dosta sam ih otišla tokom života i na dosta još planiram. Imam 32 godine, ali i dalje se veselim k’o dijete i plešem na svakom.

FILM – S pravom za sebe mogu reći da sam filmofil, mislim da nema filma kojeg ja nisam pogledala u bioskopu. Volim platno i velike ekrane, volim taj doživljaj bioskopa. Imaš doživljaj kao da si u drugoj dimenziji. Nedavno sam otišla prvi put na 4DX i nisam se oduševila. Puno priče oko ničega, sad znam da više volim 3D. Svima bih preporučila da pogledaju “Južni vjetar”. Neko sam ko cijeni naše filmove i sve više kad vidim koliko idu rame uz rame sa pravim svjetskim filmovima.

Utisak koji je na mene ostavio “Red Sparrow” (Crveni vrabac), stvarno je veliki. Taj film, prije svega, ima priču koja nije tipična za filmove, odlične glumce i drži vas do kraja filma u isčekivanju šta će dalje da se desi. Sam kraj je preokret. Nisam “spojler”, pa ko nije gledao, moja preporuka.

Ko ima prilike, pozorište je dobra zamjena za filmove. A, predstave daju posebnu čaroliju tog uživo efekta. Posebno ako je neki vaš omiljeni glumac u predstavi.

Izvor: Derventa cafe

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.